Тридесетих година двадесетог века имућнији људи тог времена почињу да граде савремене куће са парним грејањем.
Педесетих година у Краљеву се за потребе Општине и Среза Краљево граде веће зграде које добијају сопствене котлове на угаљ за централно грејање. У то време донет је и нови урбанистички план који је предвиђао да се у центру града подижу нове пословно-стамбене зграде са више спратова и већом густином становања. Пројектима се предвиђа и уградња инсталација централног грејања у зградама. Тако су зграде грађене после 1958. године добијале сопствене котларнице. Интезивнијом градњом у центру града јавила се потреба за градњом једне котларнице за више зграда. Топлана је изграђена између данашњих улица Милоша Великог, Цара Лазара и Хајдук-Вељкове. Инвеститор око 300 станова и топлане на овом подручју била је Војнограђевинска дирекција из Београда.
Топлана је са топловодима и подстаницама предата Стамбеном предузећу Краљево.
Топлана као један од ООУР-а улази у састав Комуналног предузећа Комуна.
Топлана постаје Јавно комунално предузеће за производњу и дистрибуцију топлоте Краљево.
Доношењем Закона о енергетици Топлана је сврстана у енергетску делатност, у групу производње топлотне енергије, дистрибуције, управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију и снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца и постаје Јавно енергетско предузеће.
